30. travanj/april (30. 4.) je 120. dan godine po gregorijanskom kalendaru (121. u prijestupnoj godini). Do kraja godine ima još 245 dana.

• 313. — Rimski car Konstantin I Veliki izdao je Milanski edikt kojim je legalizovano hrišćanstvo u Rimskom carstvu.
• 1671. — Petar Zrinski pogubljen u Wiener Neustadt-u.
• 1789. — Džordž Vašington izabran je za prvog predsednika SAD. * 1803. — SAD su od Napoleona Bonaparte, za 15 miliona dolara kupile Luizijanu, koja je istog dana 1812. i formalno ušla u sastav američke države kao njena 18. članica.
• 1804. — U borbama u Surinamu Britanci su prvi put upotrebili šrapnel, nazvan po izumitelju Henriju Šrapnelu.
• 1895. — Svečano je otvorena Prva internacionalna izložba u Veneciji, koja je vremenom postala najveća smotra savremene likovne umetnosti u svetu, poznata kao Venecijanski bijenale.
• 1900. — Havaji su postali sastavni deo SAD.
• 1915. — U Parizu je osnovan Jugoslovenski odbor, organizacija srpskih, hrvatskih i slovenačkih političkih emigranata iz Austro-Ugarske koja je u vreme Prvog svetskog rata vodila akcije za oslobadjanje južnoslovenskih zemalja od Austro-Ugarske i za njihovo ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom.
• 1934. — Austrija je donela novi ustav kojim je ozakonjena diktatura kancelara Engelberta Dolfusa.
• 1938. — Prvo pojavljivanje animiranog lika Duško Dugouško.
• 1941. — Nezavisna Država Hrvatska donela je zakon o rasnoj pripadnosti na osnovu kojeg su počeli progoni Srba, Jevreja i Roma.
• 1945. — Adolf Hitler i njegova ljubavnica Eva Braun izvršili su samoubistvo u podzemnom bunkeru u Berlinu. Sovketske trupe ušle su u centar Berlina, osvojile Rajhstag i druge državne institucije, dok su savezničke trupe osvojile Minhen, a francuske ušle u Austriju.
• 1945. — Jugoslovenska armija oslobodila je u Drugom svetskom ratu ustaški koncentracioni logor Jasenovac.
• 1953. — U Beogradu je za posetioce otvoren Železnički muzej, prvi takav muzej u Jugoslaviji, osnovan u februaru 1950.
• 1973. — Predsednik SAD Ričard Nikson prihvatio je odgovornost za prisluškivanje stranačkih protivnika u Votergejtu 1972, što je dovelo do njegove ostavke u avgustu 1974. godine.
• 1975. — Padom Sajgona (Ho Ši Min), u koji su ušle snage Severnog Vijetnama, okončan je vijetnamski rat.
• 1991. — U ciklonu u Bangladešu je poginulo najmanje 125.000 ljudi.
• 1995. — Predsednik SAD Bil Klinton naložio je prekid trgovine s Iranom i zabranio investicije u tu zemlju, optuživši Teheran da podržava međunarodni terorizam.
• 1999. — U vazdušnim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogođene su zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Jugoslavije u užem centru Beograda.
• 2002. — Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe proglasio je vanredno stanje u zemlji zbog velike nestašice hrane koja je dovela hiljade stanovnika na ivicu gladi.
• 2003. — SAD, Rusija, Evropska unija i UN zvanično su objavile "mapu" za mirovno pregovore Izraela i Palestine, koji su trebali dovesti do stvaranja nezavisne palestinske države 2005.
• 2006. — Izdata 2.2.2 verzija Apache web servera

.

• 1662. — Maria Stuart, britanska kraljica.
• 1777. — Karl Fridrih Gaus, nemački matematičar i astronom. (†1855).
• 1870. — Franc Lehar, austrijski kompozitor mađarskog porekla.
• 1875. — Vladimir Vidrić, hrvatski književnik († 1909.).
• 1883. — Jaroslav Hašek, češki književnik.
• 1899. — Bartol Perić, hrvatski slikar († 1974.).
• 1893. — Joahim fon Ribentrop, šef diplomatije nacističke Nemačke.
• 1909. — Juliana von Oranien-Nassau, nizozemska kraljica.
• 1916. — Claude E. Shannon, američki izumitelj.
• 1929. — Klausjürgen Wussow, njemački glumac (Klinika Schwarzwald).
• 1933. — Willie Nelson, američki kantautor.
• 1944. — Miroslav Radman, hrvatski biolog i član Francuske akademije znanosti.
• 1949. — António Guterres, portugalski političar i diplomata.
• 1955. — Zlatko Topčić, bosanskohercegovački književnik i scenarist.
• 1956. — Lars von Trier, danski režiser.
• 1967. — Ausra Fridrikas, litvanska-austrijska rukometašica i trener.
• 1968. — Verona Feldbusch, njemačka TV ljepotica.
• 1973. — Aleksandar Srećković, srpski glumac.
• 1978. — Elvis Ćorić, bosanskohercegovački nogometaš.
• 1978. — Joachim Boldsen, danski rukometaš.
• 1980. — Luis Scola, argentinski košarkaš.
• 1981. — John O'Shea, irski nogometaš.
• 1982. — Kirsten Dunst, američka glumica, pevačica i manekenka.
• 1983. — Nenad Milijaš, srpski nogometaš.
• 1983. — Yelena Leuchanka, bjeloruska profesionalna košarkašica.
• 1983. — Leandro Vissotto, brazilski odbojkaš.
• 1983. — Rodolfo Fortino, brazilski-talijanski malonogometaš.
• 1991. — Danijel Aleksić, srpski nogometaš.
• 1992. — Finn Lemke, njemački rukometaš.

.

• 1671. — Petar Zrinski, hrvatski ban i državnik (* 1621.).
• 1671. — Fran Krsto Frankopan, hrvatski plemić i pjesnik (* 1643.).
• 1883. — Eduar Mane, francuski slikar. (*1832).
• 1941. — Edwin S. Porter, američki pronalazač i filmski režiser (* 1870.).
• 1945. — Adolf Hitler, izvršio samoubistvo u svom bunkeru. (*1889).
• 1945. — Eva Braun, ljubavnica Adolfa Hitlera.
• 1989. — Serđo Leone (Sergio), italijanski filmski režiser (* 1929.).
• 2000. — Pol Hartling, premijer Danske.
• 2011. — Ernesto Sabato, argentinski fizičar i književnik (* 1911.).
• 2015. — Vladimir Ibler, hrvatski akademik, pravnik, profesor međunarodnog prava (* 1913.).

.

• Srpska pravoslavna crkva slavi:.
  • Sveštenomučenika Simeona - episkopa Persijski.
  • Svetog Akakija episkopa Melitinskog.
  • Svetog Agapita papu Rimskog.
  • Prepodobnog Savatija i Zosima

.

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar