Repeticija (njemački: wiederholungszeichen, engleski: repetition) ^[2] je znak za ponavljanje (latinski: repetitio - ponavljanje) koji se piše sa dve taktne crte (jedna je deblja) i dve tačke, u drugoj i trećoj praznini linijskog sistema, a služi za skrćeno zapisivanje ponavljanja notnog teksta.

Razlikujemo dve vrste repeticije:

1. Početna repeticija: 👁 Image
   označava početak odseka koji treba da se ponovi.
2. Završna repeticija: 👁 Image
   označava kraj odseka koji treba da se ponovi.

Znak za repeticiju pišemo:

1. na kraju neke muzičke celine, do koje se stiže sviranjem kompozicije od samog početka ili sviranjem od početka njenog novog dela ili stava koji se doslovno ponavlja. U takvom slučaju dovoljna je samo ta jedna repeticija na kraju muzičke celine, završna repeticija.

2. i na početku prvog takta i na završetku zadnjeg takta ako se ponavlja neka muzička celina unutar same kompozicije. Tada pišemo i početnu i završnu repeticiju.

Da nije bilo upisanih znakova repeticije (abrevijature), isti notni tekst kompozicije: Mali klarinetista uspavljuje lutku morao bi da se napiše dva puta, što bi:

1. potrošilo mnogo više vreme za pisanje nota,
2. uzelo duplo više prostora,
3. otežalo pisanje i
4. notni tekst bi postao manje pregledan.

• Abrevijatura, pojam, stvaranje i upotreba
• Abrevijature