| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
| 👁 Image 1456 на Викимедијиној остави. | |
| [[Датотека:|312px]] | |
| [[Датотека:|312px]] | |
1456. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 6. јануар — Након две године као патријарх Цариграда, православни хришћански патријарх у Османском царству, Генадије Схоларије подноси оставку, а Исидор II је изабран да га замени.
- 24. јануар — Након што је Дорино II Гатилузио преузео власништво над грчком копненом луком Аинос и острвима Самотрака и Имброс, османски султан Мехмед II наређује блокаду луке са 10 бродова и предводи копнену инвазију. Након предаје код Аиноса, Мехмед II шаље свог адмирала Мирзу Јунус Бега да започне преузимање контроле над Самотракијом и Имбросом.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 25. фебруар — Потписан је Јажелбицки споразум између Велике московске кнежевине (коју је предводио велики кнез Василије II) и Новгородске републике (којом је управљао Василије Шујски), а Василије II постаје кнез Новгорода.
- Док се краљ Хенри VI од Енглеске опоравља од тромесечне борбе са менталном болешћу, Ричард Плантагенет, војвода од Јорка, повлачи се са места заштитника краљевства, а краљ наставља своје дужности.
Март
[уреди | уреди извор]- 12. март — Након заседања од осам месеци које је почело 9. јула 1455. године, енглески парламент се распушта у Вестминстеру. Краљ Хенри VI даје краљевску сагласност усвојеним законима, укључујући Закон о увозу из 1455. године, којим се забрањује увоз ткане свилене робе произведене ван Енглеске у наредних пет година и Закон о проневери, којим се извршитељима оставина дозвољава грађанска правна средства за повраћај робе коју су слуге украле од својих господара.
- 13. март — Папа Каликст III издаје папску булу којом се признају права Краљевине Португал да колонизује све територије које њени истраживачи открију на западноафричкој обали, а нехришћански староседеоци тих колонија постају стални вазали краља Португала.
Април
[уреди | уреди извор]- 5. април — Скендерег је упао у Кроју и заробио Моисија, одбеглог из Љешке лиге, који се приклонио османлијама.[1] Скендербег је помиловао Моисија, будући да му је овај обећао да ће му бити одан све до његове смрти 1464. године.
Мај
[уреди | уреди извор]- 18. мај — Друга битка код Ороничеје (1456): Османске снаге од 15.000 људи послате су да заузму Албанију, али су их Скендербегове мање снаге дочекале и брзо поразиле.
Јун
[уреди | уреди извор]- 9. јун — Појављује се Халејева комета, како је приметио хуманистички научник Платина.
Јул
[уреди | уреди извор]- 7. јул — Поновно суђење Јованки Орлеанки ослобађа је јереси, 25 година након њеног погубљења.
- 22. јул — Неуспешно је окончана османска опсада Београда.
- 22. јул — У бици код Нандорфехервара, Мађари под вођством Јаноша Хуњадија побеђују турску војску султана Мехмеда II. Подневно звоно које је наредио папа Каликст III обележава победу широм хришћанског света. Хуњади умире два месеца касније када је куга захватила мађарски логор.
- 29. јул — У Торуњу је потписан споразум између Краљевине Пољске и плаћеника које је предводио Олдржих Червонка, а Пољска купује 21 тврђаву Червонкиног народа у замену за 463.794 флорина.
Август
[уреди | уреди извор]- 20. август — Владислав II, владајући принц Влашке, убијен је у борби прса у прса од стране бившег принца, Влада Цепеша, који га је наследио.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 15. септембар — Бургундска држава, предвођена принцом Филипом Добрим, заузима побуњенички град Девентер у Холандији након 32-дневне опсаде коју је бранио Гијсбрехт ван Бредероде, бискуп Утрехта.
- 23. септембар — Папа Каликст III издаје папску булу којом се додељује седмогодишња индулгенција сваком хришћанину који крене на ходочашће Госпе од Стуба у Сарагоси у шпанском Краљевству Арагон.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 17. октобар — Основан је Универзитет у Грајфсвалду, чиме је постао други најстарији универзитет у северној Европи. Због промена граница, од 1648. до 1815. године је најстарији у Шведској, а од 1815. до 1945. године најстарији у Пруској.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 9. новембар — Улрих II, гроф Цељски, регент краља Ладислава од Угарске и гувернер Славоније, Загорја и Далмације, убијен је дан након што је ушао у тврђаву у Београду, очигледно по налогу Ладислава Хуњадија, сина покојног Јана Хуњадија.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 5. децембар — Земљотрес јачине 7,4 степена Рихтерове скале (процењен од стране геолога), први од два на италијанском полуострву, погодио је близу Понтеландолфа (у то време, део Папске државе) у 23:00 часа увече и усмртио чак 70.000 људи.
- 30. децембар — Други земљотрес погодио је италијанско полуострво у Краљевини Напуљ у 21:30 часова и геолози су проценили да је био 7,0 степени Рихтерове скале, након чега је уследио накнадни потрес јачине 6,0 степени Рихтерове скале, и усмртио је неодређен број људи.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Пад Атинског војводства под османску власт.
- Википедија:Непознат датум — Османска Инвазија на Србију (1456—1459) Почела османска инвазија на Деспотовину Србију.
- Википедија:Непознат датум — Један од Скендербегових нећака, Ђорђе Стрез Балшић, продао је Модрич тврђаву (данас у Македонији) Османлијама за 30.000 бронзаних дуката. Он је покушао да прикрије овај договор, али Скендербег је некако открио за његову издају и он је послат у затвор у Напуљ.[2]
- Википедија:Непознат датум — Рођен Скендербегов син, Иван Кастриот II.[3]
Рођења
[уреди | уреди извор]- Иван Кастриот II, Скендербегов син,
Смрти
[уреди | уреди извор]- 11. август — Јанош Хуњади, мађарски војсковођа
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Babinger 1992, стр. 152.
- ^ Noli 1947, стр. 52.
- ^ Zbornik Odsjeka za Povijesne Znanosti Zavoda za Povijesne i Društvene Znanosti Hrvatske Akademije Znanosti i Umjetnosti. HAZU. 1999. стр. 169. „...1456 rođen je princ Gjon Kastrioti, Skenderbegov sin ... Hamza ... pobjegao je kod sultana Mehmeda II 1456 godine...”
Сакривене категорије:
- Harv and Sfn no-target errors
- Шаблон:Категорија на Остави/параметар/ненаведен/име странице исто на Википодацима
- Шаблон:Категорија на Остави/именски простор/главни
- Шаблон:Година/1
- Шаблон:Година/слика/википодаци/недостаје
- Шаблон:Година/колаж/википодаци/недостаје
- Шаблон:Подножје/на ћирилици
- Шаблон:Подножје/без портала
