Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1890-е 1900-е 1910-е 1920-е 1930-е
Године:	1910 1911 1912 1914 1915 1916
👁 Image 1913 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1913. је била проста година.

јануар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
март П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 3. јануар — Први балкански рат: Грчка завршава заузимање источног егејског острва Хиос, након што се последње османске снаге на острву предају.
• 13. јануар — Едвард Карсон оснива Улстерске добровољачке снаге, уједињујући неколико постојећих лојалистичких милиција како би се одупрли самоуправи Ирске.
• 18. јануар — Први балкански рат: Битка код Лемноса – Грчки адмирал Павлос Кунтуриотис приморава турску флоту да се повуче у своју базу унутар Дарданела, одакле се неће усудити да изађе до краја рата.
• 23. јануар — Османски државни удар: Енвер-паша долази на власт.

• 26—27. јануар — Бој на Брдици

• 3. фебруар — Ратификован је Шеснаести амандман на устав САД којим је федералној влади дато право уведе и прикупља порез на приход.

• 18. фебруар — Мексичка револуција: Председник Франсиско Мадеро и потпредседник Хосе Марија Пино Суарез су приморани да поднесу оставке. Педро Ласкураин служи као председник мање од сат времена, пре него што генерал Викторијано Уерта, вођа пуча, ступа на дужност.
• 22. фебруар — Мексичка револуција: Франсиско Мадеро и Хосе Марија Пино Суарез су убијени.
• 23. фебруар — Јосифа Стаљина је ухапсила руска тајна полиција, Охрана, у Петрограду и протерала у Сибир.

• 4. март — Вудро Вилсон је инаугурисан за 28. председника САД.
• 20. март — Код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свету који је погинуо у борбеним дејствима.
• 26. март — После дуге опсаде и уз помоћ српске војске Бугари у Првом балканском рату освојили турски град Једрене.

• 5. април — Основан је Фудбалски савез Сједињених Држава.
• 8. април — Усвојен је Седамнаести амандман на Устав Сједињених Држава, којим се прописује директан избор сенатора.
• 21. април — Кунардов прекоокеански брод РМС Аквитанија, који је изградила компанија Џон Браун и компанија, поринут је у реку Клајд.
• 24. април — Зграда Вулворт отворена је у Њујорку. Пројектовао ју је Кас Гилберт, и то је највиша зграда на свету и више од деценије касније.

• 5. мај — Под притиском великих сила, краљ Никола прихватио напуштање Скадра.
• 5. мај — Грчко-српски споразум: заједничка граница западно од Вардара, војна подршка против Бугарске, сфере утицаја у Албанији на реци Семени (војна конв. 14. 5.).
• 6. мај — Оставка владе дивизијара Мартиновића због предаје Скадра - долази сердар Јанко Вукотић.
• 6. мај — Никола Тесла патентирао своју турбину.
• 8. мај — Петроградска амбасадорска конференција: бугарска лука на Дунаву Силистра припада Румунији (тражили и јужну Добруџу).
• 10. мај — Аустријски војници пуцали на пароброд „Београд” код Смедерева и ранили једног српског поданика. („Политика”)
• 13. мај — У Софији отворена Централна минерална бања.
• 14. мај — Међународни одред ушао у Скадар.
• 14. мај — Јосип Броз, ради у Бечком Новом Мјесту, регрутован је у Аустро-угарску војску.
• 16. мај — Битка код Сиди Гарбе, близу Дерне у Либији: Италијани претрпели губитке у окршају са побуњеницима (тада се говорило о чак 1.000 мртвих, каснија цифра је 79).
• 16. мај — Откривена Еберсвалдска остава, најзначајнија збирка златних објеката из централноевропског бронзаног доба.
• 20. мај — На градилишту Панамског канала завршен Просек Чулебра - пробијена вододелница два океана.
• 22. мај — Бугарске трупе потисле грчке са реке Ангитис, али су одбијени након неколико дана борби.
• 23. мај — Полетео „Руски витез”, први четворомоторац на свету, конструкција Игора Сикорског.
• 24. мај — Викториа Луисе, најмлађе дете и једина кћерка немачког царског пара се удала за Ернста Аугуста, војводу од Брауншвајга из Куће Хановера; свадби у Берлину присуствовали британски краљ и руски цар.
• 24. мај — Пошто је добио остатак очевог наслеђа, Хитлер напушта бечку спаваоницу у Мелдеманштрасе и одлази у Минхен - остатак живота ће се провести у Немачкој.
• 25. мај — Српска влада нуди бугарској ревизију савезничког уговора (ова то одбија 19. 6.).

• 30. мај — Закључен Лондонски мир којим је окончан Први балкански рат.

• 1. јун — У Солуну потписан Уговор о савезу између Грчке и Србије (1913)
• 15. јун — Тиквешки устанак устанак у организацији официра војске Краљевине Бугарске и ВМРО на територији места Кавадарци, Неготино и Ваташа у саставу Краљевине Србије. Овај устанак је брзо угушен.
• 29. јун — Нападом бугарске војске почео је Други балкански рат
• 30. јун — Бугарска војска напала грчке снаге на подручју Солуна.

• 3—24. јул — Битка код Кукуша
• 4—19. јул — Битка код Калиманција
• 6.—8. јул — Битка за Пирот (1913)
• 8. јул — Србија и Грчка, су објавиле рат Бугарској. Убрзо су им се придружиле и Црна Гора и Румунија, као и Турска с жељом да поврати нека подручја која је током Првог балканског рата изгубила.
• 9. јул — Победом српске војске над бугарским трупама завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату.
• 25. јул—31. јул — Опсада Видина

• 10. август — У Букурешту су Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији.

• 1. септембар — Приликом лечења патријарх Лукијан је нестао у Бад Гаштајну. Његови посмртни остаци пронађени су у реци, али тек крајем месеца октобра, и то тридесет километара од Бад Гаштајна.^[1]
• Охридско-дебарски устанак Масовни упад наоружаних Албанаца и комита ВМРО са територије Кнежевине Албаније на територију Краљевине Србије, окончан акцијом војске Краљевине Србије после десетак дана. Овај упад су подржали војска Аустроугарске и Краљевине Бугарске.

• 2. октобар — Никола Пашић у посети Бечу.
• 3. октобар — У САД потписан Закон о приходима, познат и као Андервудова царина: уведен је федерални порез на приход (стопа за најбогатије 7%), царинске стопе су најниже од 1857. године.
• 5. октобар — Таимур бин Феисал је нови султан Маската и Омана (до 1932).
• 6. октобар — Јуан Шикаи и формално изабран за председника Кине (остаје до 1916, проглашавао се за цара 1915-16).
• 6. октобар — Танго забрањен у Чикагу као неморалан.
• 7. октобар — Форд почиње производњу Модела Т на покретној траци - време производње више него преполовљено, на 5,5 сати.
• 9. октобар — На Атлантику се запалио и потонуо британски брод Волтурно, погинуло око 130 особа и спашено 520, захваљујући СОС сигналу.
• 10. октобар — Завршетак градње Панамског канала (у употреби од 1914) - председник Вилсон је телеграфски посао варницу која је активирала динамит у насипу Гамбоа.
• 14. октобар — У најтежој рударској несрећи у Уједињеном Краљевству, у руднику угља код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара.
• 14. октобар — Протест Србије из Беча због преласка албанске границе, затим и ултиматум.
• 16. октобар — На прослави 100. годишњице битке код Лајпциге немачки цар Вилхелм II својим генералима тврди како ће Немачка ускоро бити присиљена кренути у рат са силама Антанте.
• 16. октобар — Поринут војни брод ХМС Квин Елизабет, први из своје класе, покреће се нафтом уместо угљем.
• 16. октобар — Есад Паша Топтани у Драчу прогласио Републику Централну Албанију (траје до марта).
• 17. октобар — Експлозија немачког цепелина ЛЗ 18 односи 28 жртава - до тада најгора ваздухопловна несрећа.
• 18. октобар — Српски продор у Албанију: Аустроугарски ултиматум Србији за повлачење из Албаније. Немачка је овим изненађена, али нема намеру саветовати уздржаност Аустроугарској - као и девет месеци касније.
• 22. октобар — Експлозија у руднику код Досона, Нови Мексико, страдало 263 рудара.
• 25. октобар — Српске снаге се повукле са албанске територије.
• 28. октобар — Никола Тесла пријавио патент за своју фонтану.

• 5. новембар — Краља Ота од Баварске свргнуо је његов рођак, принц регент Лудвиг, који је преузео титулу Лудвиг III Леополд.
• 6. новембар — Махатма Ганди је ухапшен док је предводио марш индијских рудара у Јужној Африци.
• 7. — 11. новембар — Олуја на Великим језерима у Северној Америци однела је 19 бродова и више од 250 живота.

• 1. децембар
  • Крит, након што је добио самоуправу од Османског царства после Првог балканског рата, анектирала је Грчка.
  • Отворен је метро у Буенос Ајресу, први у Јужној Америци.
• 19. децембар — Председник Вудро Вилсон потписао је Закон о Рејкеру, којим је граду Сан Франциску дозвољено да изгради брану у долини Хеч Хечи у Националном парку Јосемити.
• 23. децембар — Федерални резервни систем је створен као централни банкарски систем Сједињених Држава, потписивањем Закона о Федералним резервама од стране Вудроа Вилсона.
• 24. децембар — Катастрофа у Италијан Холу: седамдесет три особе – углавном радници у рудницима који су штрајковали и њихове породице – погинуле су у стампеду у Калумету, Мичиген.
• 30. децембар — Италија враћа слику Мону Лизе Француској.

• 6. јануар — Лорета Јанг, америчка глумица. († 2000)
• 6. јануар — Едвард Гјерек, пољски политичар. († 2001)
• 9. јануар — Ричард Никсон, 37. председник САД. († 1994)
• 10. јануар — Густав Хусак, чехословачки политичар. († 1991)

• 4. фебруар – Роса Паркс, борац за грађанска права америчких црнаца. († 2005)
• 22. фебруар – Ранко Маринковић, хрватски књижевник. († 2001)
• 27. фебруар – Ирвин Шо, амерички писац. († 1984)

• 13. март – Сергеј Михалков, руски песник. († 2009)
• 21. март – Иван Горан Ковачић, хрватски књижевник. († 1943)

• 4. април – Мади Вотерс, амерички музичар. († 1983)

• 26. мај – Питер Кушинг, енглески глумац. († 1994)
• 27. мај – Енвер Чолаковић, босанскохерцеговачки књижевник и преводилац. (†1976)

• 27. мај – Морис Винсент Вилкис, британски научник. († 2010)

• 3. јул – Вилијам Дикин, британски историчар. († 2005)
• 14. јул — Џералд Форд, 38. председник САД. († 2006)
• 28. јул — Богдан Кризман, хрватски историчар. († 1994)

• 13. август — Макариос III, кипарски архиепископ и политичар. († 1977)
• 16. август — Менахем Бегин, израелски политичар. († 1992)
• 26. август — Борис Пахор, словеначки књижевник. (†2022)

• 4. септембар — Кенсо Танге, јапански архитекта. († 2005)
• 12. септембар — Џеси Овенс, амерички атлетичар. († 1980)
• 13. септембар – Ћамил Сијарић, босанскохерцеговачки књижевник. († 1989)
• 13. септембар – Хакобо Арбенз, гватемалски официр и политичар. († 1971)

• 12. октобар — Љубица Одаџић, народни херој Југославије († 1942)

• 5. новембар – Вивијен Ли, енглеска позоришна и филмска глумица († 1967)
• 7. новембар — Берт Ланкастер, амерички глумац. († 1994)
• 7. новембар — Албер Ками, француски писац. († 1960)
• 22. новембар — Бенџамин Бритн, енглески композитор. († 1976)

• 18. децембар — Вили Брант, немачки политичар. († 1992)

• 4. јануар — Алфред фон Шлифен, немачки фелдмаршал. (* 1833)

• 22. фебруар – Франсиско Мадеро, мексички књижевник и политичар. (* 1873)

• 10. март – Харијет Табман, америчка црначка активисткиња. (* 1822)
• 18. март – Ђорђе I Грчки, краљ Грчке. (* 1845)
• 31. март – Џ. П. Морган, амерички банкар. (* 1837)

• 13. август – Аугуст Бабел, немачки политичар (* [[1840])

• 30. септембар – Рудолф Дизел, немачки инжењер и изумитељ. (* 1858)

• 3. новембар – Сава Грујић, српски официр и политичар. (* 1840)

• 12. децембар – Менелик II, цар Етиопије. (* 1844)

• Физика — Хајке Камерлинг-Онес
• Хемија — Алфред Вернер
• Медицина — Шарл Робер Рише
• Књижевност — Рабиндранат Тагор
• Мир — Анри Лафонтен (Белгија)
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=1913&oldid=30747847”