Naglašeno je da će postizanje napretka u reformama vezanim za EU, poboljšanje upravljanja, ubrzanje transformacije energetskog sektora, te rješavanje prepreka za investicije biti od presudnog značaja za poticanje snažnijeg, održivijeg ekonomskog rasta i konvergencije.

Misija je istakla da se ekonomski rast usporava i da je inflacija u porastu, a viši troškovi uvoza energije i slabija potražnja u EU negativno se odražavaju na ekonomsku aktivnost.

Dodaju da će se rast, prema očekivanjima, u srednjoročnom periodu postepeno oporaviti, ali ukoliko izostanu snažnije strukturalne reforme neće biti dovoljan da bi podržao značajnu konvergenciju s EU.

Rizici naginju ka negativnoj strani a brži napredak u reformama vezanim za EU mogao bi pružiti pozitivan potencijal.

Fiskalna politika i dalje je ekspanzivna čime doprinosi rastu deficita i duga, pritisku inflacije i smanjenju fiskalnih rezervi.

Misija smatra da bi se vlasti trebale suzdržati od diskrecionih mjera koje bi dodatno povećale fiskalni deficit u 2026. i iskoristiti neutrošena sredstva ili višak prihoda za obnovu rezervi.

Kako bi osigurali održivosti, obnovili rezerve i stvorili prostor za prioritetnu potrošnju potrebna je kredibilna i kontinuirana fiskalna konsolidacija, potpomognuta strukturalnim fiskalnim reformama.

Misija tvrdi da je zaštita aranžmana valutnog odbora i institucionalne nezavisnosti CBBiH od suštinskog značaja za makroekonomsku stabilnost.

Navode da je bankarski sektor dobro kapitaliziran i likvidan, ali je potrebno biti na oprezu s ciljem praćenja rizika proisteklih iz brzog rasta kredita i promjenljivih finansijskih uslova.

Jačanje spremnosti za krizu, unapređenje makroprudencijalnih instrumenata, postepeno ukidanje mjera koje imaju efekat narušavanja tržišta u korist tržišno zasnovanih instrumenata, unapređenje platnih sistema, te rješavanje nedostataka u sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma su ključni prioriteti, saopćeno je iz Ureda MMF-a u BiH.